Savetnik za snove

Genesis 37:1-11

¹А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској. ²Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему. ³А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. ⁴А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити. ⁵Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ. ⁶Јер им рече: да чујете сан што сам снио: ⁷Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему. ⁸Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех. ⁹Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени. ¹⁰А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? ¹¹И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи.

Genesis 41:1-36

¹А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци. ²И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали. ³И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали. ⁴И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон. ⁵Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ⁶А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех; ⁷Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан. ⁸И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. ⁹Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега. ¹⁰Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима, ¹¹Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо. ¹²А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. ¹³И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси. ¹⁴Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. ¹⁵А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне. ¹⁶А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. ¹⁷И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали. ¹⁸И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали. ¹⁹И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. ²⁰И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех, ²¹И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих. ²²Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ²³А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех. ²⁴И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. ²⁵А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. ²⁶Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака. ²⁷А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех. ²⁸То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. ²⁹Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској. ³⁰А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу, ³¹Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. ³²А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. ³³Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском. ³⁴И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година; ³⁵Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају, ³⁶Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.

Daniel 2:1-49

¹А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. ²И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. ³И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио. ⁴А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи. ⁵А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа. ⁶Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи. ⁷Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи. ⁸Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. ⁹Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи. ¹⁰Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца. ¹¹И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. ¹²Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски. ¹³И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. ¹⁴Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске; ¹⁵Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. ¹⁶А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи. ¹⁷Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, ¹⁸Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским. ¹⁹И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога. ²⁰Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила; ²¹И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. ²²Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује. ²³Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву. ²⁴Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи. ²⁵Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи. ²⁶А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи? ²⁷Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. ²⁸Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је: ²⁹Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити. ³⁰А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега. ³¹Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима. ³²Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи, ³³Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. ³⁴Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их. ³⁵Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. ³⁶То је сан; а сада ћемо казати цару што значи. ³⁷Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу; ³⁸И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна. ³⁹А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи. ⁴⁰А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. ⁴¹А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским. ⁴²И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно. ⁴³А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом. ⁴⁴А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека, ⁴⁵Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно. ⁴⁶Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад. ⁴⁷Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. ⁴⁸Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским. ⁴⁹И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Daniel 7:1-28

¹Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко. ²Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору. ³И четири велике звијери изидоше из мора, свака другачија. ⁴Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се. ⁵Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса. ⁶Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт. ⁷Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова. ⁸Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијема, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари. ⁹Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио. ¹⁰Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише. ¹¹Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. ¹²И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока. ¹³Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим. ¹⁴И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути. ¹⁵Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. ¹⁶Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: ¹⁷Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи. ¹⁸Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека. ¹⁹Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, ²⁰И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других. ²¹Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, ²²Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство. ²³Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти. ²⁴И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара. ²⁵И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена. ²⁶Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем. ²⁷А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га. ²⁸Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.

Matthew 1:20-21

²⁰Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што је у њој зачело од Духа је светога. ²¹Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

Matthew 2:13-15

¹³А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. ¹⁴И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир. ¹⁵И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.

Acts 2:17

И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;

1 John 4:1

Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет.

1 Thessalonians 5:21

Уклањајте се од свакога зла.

Genesis 41:1-36

¹А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци. ²И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали. ³И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали. ⁴И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон. ⁵Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ⁶А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех; ⁷Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан. ⁸И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. ⁹Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега. ¹⁰Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима, ¹¹Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо. ¹²А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. ¹³И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси. ¹⁴Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. ¹⁵А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне. ¹⁶А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. ¹⁷И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали. ¹⁸И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали. ¹⁹И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. ²⁰И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех, ²¹И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих. ²²Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ²³А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех. ²⁴И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. ²⁵А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. ²⁶Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака. ²⁷А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех. ²⁸То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. ²⁹Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској. ³⁰А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу, ³¹Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. ³²А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. ³³Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском. ³⁴И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година; ³⁵Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају, ³⁶Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.

Matthew 1:20-21

²⁰Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што је у њој зачело од Духа је светога. ²¹Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

Daniel 2:1-49

¹А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. ²И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. ³И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио. ⁴А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи. ⁵А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа. ⁶Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи. ⁷Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи. ⁸Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. ⁹Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи. ¹⁰Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца. ¹¹И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. ¹²Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски. ¹³И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. ¹⁴Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске; ¹⁵Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. ¹⁶А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи. ¹⁷Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, ¹⁸Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским. ¹⁹И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога. ²⁰Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила; ²¹И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. ²²Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује. ²³Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву. ²⁴Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи. ²⁵Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи. ²⁶А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи? ²⁷Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. ²⁸Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је: ²⁹Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити. ³⁰А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега. ³¹Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима. ³²Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи, ³³Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. ³⁴Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их. ³⁵Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. ³⁶То је сан; а сада ћемо казати цару што значи. ³⁷Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу; ³⁸И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна. ³⁹А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи. ⁴⁰А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. ⁴¹А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским. ⁴²И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно. ⁴³А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом. ⁴⁴А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека, ⁴⁵Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно. ⁴⁶Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад. ⁴⁷Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. ⁴⁸Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским. ⁴⁹И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Daniel 7:1-28

¹Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко. ²Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору. ³И четири велике звијери изидоше из мора, свака другачија. ⁴Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се. ⁵Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса. ⁶Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт. ⁷Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова. ⁸Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијема, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари. ⁹Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио. ¹⁰Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише. ¹¹Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. ¹²И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока. ¹³Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим. ¹⁴И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути. ¹⁵Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. ¹⁶Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: ¹⁷Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи. ¹⁸Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека. ¹⁹Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, ²⁰И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других. ²¹Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, ²²Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство. ²³Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти. ²⁴И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара. ²⁵И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена. ²⁶Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем. ²⁷А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га. ²⁸Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.

Amos 3:7

Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.

1 John 4:1

Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет.

1 Thessalonians 5:21

Уклањајте се од свакога зла.

James 1:5

Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

2 Timothy 3:16-17

¹⁶Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, ¹⁷Да буде савршен човјек Божиј, за свако добро дјело приправљен.

Hebrews 10:24-25

²⁴И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима, ²⁵Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.