Biblijsko značenje brojanja novca u snu

Matthew 6:19-21

¹⁹Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду; ²⁰Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду. ²¹Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.

Matthew 6:24

Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

Luke 12:15

А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

1 Timothy 6:10

Јер је коријен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вјере и на себе навукоше муке велике.

Matthew 25:14-30

¹⁴Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; ¹⁵И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах. ¹⁶А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. ¹⁷Тако и онај што прими два доби и он још два. ¹⁸А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега. ¹⁹А по другом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима. ²⁰И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: господару! предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. ²¹А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега. ²²А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. ²³А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега. ²⁴А приступивши и онај што је примио један таланат рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао; ²⁵Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. ²⁶А господар његов одговарајући рече му: зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао: ²⁷Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. ²⁸Узмите дакле од њега таланат, и подајте ономе што има десет таланата. ²⁹Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. ³⁰И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Luke 12:16-21

¹⁶Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива. ¹⁷И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине. ¹⁸И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје; ¹⁹И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. ²⁰А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити? ²¹Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

Genesis 41:1-57

¹А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци. ²И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали. ³И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали. ⁴И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон. ⁵Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ⁶А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех; ⁷Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан. ⁸И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. ⁹Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега. ¹⁰Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима, ¹¹Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо. ¹²А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. ¹³И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси. ¹⁴Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. ¹⁵А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне. ¹⁶А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. ¹⁷И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали. ¹⁸И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали. ¹⁹И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. ²⁰И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех, ²¹И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих. ²²Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех; ²³А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех. ²⁴И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. ²⁵А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. ²⁶Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака. ²⁷А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех. ²⁸То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. ²⁹Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској. ³⁰А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу, ³¹Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. ³²А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. ³³Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском. ³⁴И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година; ³⁵Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају, ³⁶Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади. ³⁷И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем. ³⁸И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји? ³⁹Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти. ⁴⁰Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе. ⁴¹И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском. ⁴²И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату, ⁴³И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском. ⁴⁴И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској. ⁴⁵И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској. ⁴⁶А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску. ⁴⁷И за седам роднијех година роди земља свашта изобила. ⁴⁸И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега. ⁴⁹Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја. ⁵⁰И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога. ⁵¹И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега. ⁵²А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. ⁵³Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској; ⁵⁴И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба. ⁵⁵Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините. ⁵⁶И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској. ⁵⁷И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.

Daniel 2:1-49

¹А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. ²И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. ³И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио. ⁴А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи. ⁵А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа. ⁶Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи. ⁷Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи. ⁸Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. ⁹Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи. ¹⁰Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца. ¹¹И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. ¹²Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски. ¹³И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. ¹⁴Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске; ¹⁵Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. ¹⁶А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи. ¹⁷Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, ¹⁸Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским. ¹⁹И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога. ²⁰Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила; ²¹И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. ²²Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује. ²³Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву. ²⁴Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи. ²⁵Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи. ²⁶А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи? ²⁷Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. ²⁸Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је: ²⁹Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити. ³⁰А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега. ³¹Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима. ³²Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи, ³³Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. ³⁴Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их. ³⁵Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. ³⁶То је сан; а сада ћемо казати цару што значи. ³⁷Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу; ³⁸И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна. ³⁹А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи. ⁴⁰А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. ⁴¹А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским. ⁴²И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно. ⁴³А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом. ⁴⁴А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека, ⁴⁵Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно. ⁴⁶Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад. ⁴⁷Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. ⁴⁸Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским. ⁴⁹И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Matthew 25:14-30

¹⁴Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; ¹⁵И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах. ¹⁶А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. ¹⁷Тако и онај што прими два доби и он још два. ¹⁸А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега. ¹⁹А по другом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима. ²⁰И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: господару! предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. ²¹А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега. ²²А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. ²³А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега. ²⁴А приступивши и онај што је примио један таланат рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао; ²⁵Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. ²⁶А господар његов одговарајући рече му: зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао: ²⁷Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. ²⁸Узмите дакле од њега таланат, и подајте ономе што има десет таланата. ²⁹Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. ³⁰И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Luke 16:1-13

¹А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, ²И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. ³А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. ⁴Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. ⁵И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему? ⁶А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет. ⁷А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет. ⁸И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају. ⁹И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће. ¹⁰Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран. ¹¹Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати? ¹²И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? ¹³Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству.

Matthew 6:24

Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

1 Timothy 6:10

Јер је коријен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вјере и на себе навукоше муке велике.

Luke 12:15

А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

Matthew 6:31-33

³¹Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути? ³²Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово. ³³Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.

2 Corinthians 5:10

Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло;

Luke 19:8

А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

Acts 3:19

Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својијех, да дођу времена одмарања од лица Господњега,

James 1:5

Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

Philippians 4:6

Господ је близу. Не брините се ни за што него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.