San o paradi

¹²А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим ¹³Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. ¹⁴А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано: ¹⁵Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

²⁰И Марија пророчица сестра Аронова узе бубањ у руку своју; а за њом изидоше све жене с бубњима и свиралама. ²¹И отпијеваше им Марија: пјевајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

²⁴Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој. ²⁵Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

Потом видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

¹⁶Још говори Господ: што се понијеше кћери Сионске и иду опружена врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, ¹⁷Зато ће Господ учинити да оћелави тјеме кћерима Сионским, и откриће Господ голотињу њихову. ¹⁸Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и мјесечиће, ¹⁹Низове и ланчиће и трепетљике, ²⁰Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, ²¹Прстене и почеонике, ²²Свечане хаљине и огртаче и пријевјесе и тобоце, ²³И огледала и кошуљице и оглавља и покривала. ²⁴И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела, мјесто широких скута припасана врећа, и мјесто љепоте огорјелина. ²⁵Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату. ²⁶И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи.

Љубазни! не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свијет.

Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј, кћери Јерусалимска; ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину.

¹²А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим ¹³Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. ¹⁴А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано: ¹⁵Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

⁷Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе. ⁸Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју. ⁹Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе. ¹⁰Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе.

²⁰И Марија пророчица сестра Аронова узе бубањ у руку своју; а за њом изидоше све жене с бубњима и свиралама. ²¹И отпијеваше им Марија: пјевајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

²⁴Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој. ²⁵Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

¹⁶Још говори Господ: што се понијеше кћери Сионске и иду опружена врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, ¹⁷Зато ће Господ учинити да оћелави тјеме кћерима Сионским, и откриће Господ голотињу њихову. ¹⁸Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и мјесечиће, ¹⁹Низове и ланчиће и трепетљике, ²⁰Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, ²¹Прстене и почеонике, ²²Свечане хаљине и огртаче и пријевјесе и тобоце, ²³И огледала и кошуљице и оглавља и покривала. ²⁴И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела, мјесто широких скута припасана врећа, и мјесто љепоте огорјелина. ²⁵Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату. ²⁶И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи.

²¹Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо. ²²Јер не говорих оцима вашим, нити им заповиједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе. ²³Него им ово заповједих говорећи: слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповиједих, да би вам добро било.

³¹И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. ³²Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. ³³И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви. ³⁴И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. ³⁵И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина. ³⁶И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце. ³⁷И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце. ³⁸И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. ³⁹И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице. ⁴⁰А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. ⁴¹И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске. ⁴²Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.

¹А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико не излажаше, нити ко улажаше. ²А Господ рече Исусу: ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његова и јунаке његове. ³Зато обидите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учини шест дана. ⁴А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмога дана обидите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе. ⁵Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ иза гласа; и зидови ће градски попадати на својем мјесту, а народ нека улази, сваки напрема се. ⁶Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: узмите ковчег завјетни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим. ⁷А народу рече: идите и обидите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим. ⁸А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завјета Господњега пође за њима. ⁹А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; идући трубљаху у трубе. ¹⁰А народу заповједи Исус говорећи: не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна ријеч да не изиде из уста ваших до дана кад вам ја кажем: вичите; тада ћете викати. ¹¹Тако обиде ковчег Господњи око града једном; па се вратише у око, и ноћише у околу. ¹²А сјутрадан уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи. ¹³И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе. ¹⁴И обидише око града једном другога дана, па се вратише у око; тако учинише шест дана. ¹⁵А седмога дана усташе зором, и обидоше око града исто онако седам пута; само тога дана обидоше око града седам пута. ¹⁶А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: вичите, јер вам Господ даде град. ¹⁷А град да буде проклет Господу и што је год у њему; само Рава курва нек остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које бијасмо послали. ¹⁸Али се чувајте од проклетијех ствари да и сами не будете проклети узевши што проклето, и да не навучете проклетство на око Израиљев и сметете га. ¹⁹Него све сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу. ²⁰Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика иза гласа, попадаше зидови на мјесту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град. ²¹И побише као проклето оштријем мачем све што бјеше у граду, и жене и људе, и дјецу и старце, и волове и овце и магарце. ²²А оној двојици што уходише земљу рече Исус: идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њезино, као што сте јој се заклели. ²³И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и што год бјеше њезино, и сав род њезин изведоше, и оставише их иза окола Израиљева. ²⁴А град спалише огњем и што бјеше у њему; само сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњега. ²⁵А Раву курву и дом оца њезина и све што бјеше њезино остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон. ²⁶И у то вријеме прокле Исус говорећи: проклет да је пред Господом човјек који би устао да гради овај град Јерихон! на првенцу свом основао га, и на мјезинцу свом поставио му врата! ²⁷И Господ бијаше са Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи.

Уклањајте се од свакога зла.

Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

⁶Господ је близу. Не брините се ни за што него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша. ⁷И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.